POKRENI SE ZA NAUKU

2016/2017

Program „Pokreni se za nauku“ kreiran je 2015. godine kako bi podržao mlade, talentovane, perspektivne naučnice i naučnike u Srbiji, u realizaciji svojih naučnih ideja i ostvarenju nezavisnosti u naučno-istraživačkom radu.

Ove godine konkurs ima za cilj da podrži naučnice i naučnike, koji se bave istraživanjima u oblasti održivog razvoja. U 2015. godini na globalnom nivou razvojna politika zasnovana na milenijumskim ciljevima redefinisana je kroz novu agendu UN u pravcu održivog razvoja “The road to dignity by 2030: ending poverty, transforming all lives and protecting the planet” (2016-2030). Ovim konkursom želimo da podržimo organizacije, grupe, pojedince i institucije da primenom nauke doprinesu ostvarenju ciljeva održivog razvoja i kreiranju novih politika na nacionalnom nivou.

Konkursom će biti podržana fundamentalna naučna istraživanja i projekti koji se zasnivaju na rezultatima naučnih istraživanja, a usmereni su na unapređenje uslova života i rada u lokalnoj zajednici. Dodeljivanje grantova za implementaciju naučno zasnovanih projekata ima za cilj pružanje podrške uspostavljanju jače sprege između naučne zajednice i donosioca odluka. Na taj način rezultati naučnih istraživanja staviće se u službu građana i razvoja društva u celini.

U okviru Programa „Pokreni se za nauku“ u 2017. godini biće dodeljeno ukupno 8 (osam) stipendija/grantova u iznosu od po 600.000 RSD za naučna istraživanja i projekte u sledećim oblastima:

  • obnovljivi izvori energije i očuvanje životne sredine
  • smanjenje štetnosti (harm reduction)
  • socio-ekonomska održivost

DOBITNICI STIPENDIJA

2016/2017

1. VUK RADMILOVIĆ doktorirao na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu sa prosečnom 9,92; istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. Oblast naučno-istraživačkog rada: nauka o materijalima i inženjerstvo materijala, nanotehnologije; Stipendija dodeljena za istraživanje u oblasti polimerne elektronike koje predstavlja najviši nivo istraživanja u svetu solarnih ćelija i obnovljivih izvora energije. Ovim istraživanjem domaća naučna zajednica ide u korak sa istraživanjima vodećih svetskih naučnih institucija.

2. VESNA LOJPUR doktorirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,85. Naučni saradnik na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. Oblast naučno-istraživačkog rada: hemija. Istraživanje u oblasti solarnih ćelija izdvaja se po tome što se odnosi na istraživanja ćelija za prostore niske osvetljenosti što odgovara prostorima naše zemlje.

3. ANĐELIKA BJELAJAC doktorirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu sa prosečnom ocenom 10,00. Istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. Oblast naučno-istraživačkog rada: inženjerstvo materijala. Istraživanje predstavlja značajan naučni doprinos boljem korišćenju obnovljivih izvora energije i podiže stepen razumevanja značaja korišćenja sunčeve svetlosti kao izvora energije, imajući u vidu da je nivo korišćenja solarne energije u Srbiji nizak.

4. MIRJANA LJUBOJEVIĆ Doktorirala na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa prosečnom ocenom 10,00. Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Oblast: biotehničke nauke. Istraživanje ima izuzetan dugoročni značaj za poljoprivredu naše zemlje, posebno za razvoj voćarstva. Značaj istraživanja obuhvata i uticaj na demografski, socijalni i ekonomski razvoj ruralnih područja kroz inoviranje i diverzifikaciju proizvodnje i očuvanje eko-sredine smanjenjem upotrebe pesticida.

DOBITNICI GRANTOVA

2016/2017

1. HEMIJSKI FAKULTET U BEOGRADU, VOĐA TIMA VLADIMIR BEŠKOSKI, docent. Tim čine još tri članice – doktorantkinje na Hemijsko fakultetu u Beogradu Aleksandra Đurić, Marija Lješević i Branka Kekez. Naučna oblast: mikrobiološka hemija i biotehnologija. Veliki broj obradivih površina u Srbiji danas pati od nedostatka minerala usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje bez neophodne remineralizacije. Cilj projekta je razvoj multikompozitnog đubriva obogaćenog korisnim mikroorganizmima i mineralima, a rezultat je dobijanje takvog đubriva u obliku granula.

2. 5-ČLANA NEFORMALNA GRUPA KOJU PREDVODI MILOŠ MARJANOVIĆ, docent na  odeljenju za geotehniku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Tim čine još Marko Pejić, docent na odeljenju za geodeziju i geoinformatiku Građevinskog fakulteta u Beogradu, Uroš Đurić, student doktorskih studija i asistent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, katedra za građevinsku geotehniku; Jelka Krušić, istraživač-pripravnik i doktorant na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu na odeljenju za geotehniku i Dragana Đurić, docent na Rudarsko-geološkom fakultetu, departman za geofiziku. Naučne oblasti: geološko inženjerstvo/geo-nauke, geodetsko inženjerstvo. Istraživanje se odnosi na praćenje i analizu erodivnih pojava u jednom od najznačajnijih prirodnih fenomena u Srbiji, Đavoljoj Varoši, sa ciljem održivosti prirodnih fenomena u uslovima klimatskih promena.

3. 3-ČLANA NEFORMALNA GRUPA KOJU PREDVODI KAJA DAMNJANOVIĆ, naučni saradnik u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, oblast naučnog rada: kognitivna psihologija i deliberacija. Tim čine još Ivana Janković, studentkinja doktorskih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, istraživač-saradnik na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Jovana Tripunović, Ma javne uprave i lokalne samouprave na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Projekat pod nazivom „Da li je grupa pametnija od svog najpametnijeg člana?“ polazi od pretpostavke da je demokratija pametna procedura za donošenje oduka koja se oslanja na sposobnost građana kao grupe da, pod odgovarajućim uslovima, prevaziđu alternativne načine odlučivanja. Tema od velikog značaja za razvoj demokratije, način odlučivanja, upravljanje kompanijama i sl.

4. INSTITUT ZA ONKOLOGIJU I RADIOLOGIJU SRBIJE, VOĐA TIMA IVANA MATIĆ, naučni saradnik u laboratoriji za modifikatore biološkog odgovora pri Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Članovi tima su još: Nina Petrović, naučni saradnik u laboratoriji za radiobiologiju i molekularnu genetiku pri Institutu Vinča, Marija Đorđić Crnogorac, istraživač saradnik na Institutu za onkologiju i radiologiju, Tatjana Stanojković, šef odseka laboratorije za modifikatore biološkog odgovora, Odeljenje za eksperimentalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Dragana Stanić, Katarina Obradović i  Aleksandar Stepanović, doktoranti iz radiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i specijalizanti radijacione onkologije-radioterapije na Institutu za onkologiju i radiologiju. Naučna oblast: Medicina/molekularna onkologija. Istraživanje ima za cilj da se identifikuju i klinički validiraju molekularni markeri od značaja za procenu individualne osetljivosti pacijenata sa karcinomom prostate na radioterapiju.

KOMISIJA

2016/2017

prof. Dejan Erić

Institut ekonosmkih nauka i Beogradska bankarska akademija

Profesor na Beogradskoj Bankarskoj Akademiji – Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije u Beogradu.

Dugi niz godina radio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U periodu od 2006-2015. bio direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

U toku svoje karijere predavao na većem broju univerzitate u svetu. Usavršavao se na London School of Economics (Velika Britanije), Fulbrajtov stipendista na University of Nebraska at Omaha (SAD) i postdoktorska stipendija Basileus na Universite Nice Sophia Antipolis (Francuska).

Oblasti: Menadžment, Finansijska tržišta, Korporativno restrukturiranje, Merdžeri i akvizicije.

Izučavani problemi: Stanje i perspektive razvoja menadžmenta u zemlji i regionu; Finansijska tržišta i njihov razvoj u zemljama u tranziciji; Restrukturiranje preduzeća, Finansiranje malih i srednjih preduzeća; Afirmacije i podsticanje preduzetništva, itd.

prof. Gordana Dragović Lukić

Medicinski fakultet, odeljenje za farmakologiju i toksikologiju

Vanredni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Rukovodilac laboratorije za farmakokinetiku, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Oblasti: Farmakoterapija HIV-infekcije

Izučavani problemi: Farmakokinetika antiretrovirusnih lekova, uticaj pojedinačnih nukleotidnih polimorfizama gena odgovornih za transport i metabolizam antiretrovirusnih lekova na njihovu farmakokinetitu i posledični terapijski ishod, adherencija, praćenje neželjenih i toksičnih efekata antiretrovirusne terapije, komorbiditeti (hepatitis B virus, HBV; hepatitis C virus, HCV, TB, itd.) kod pacijenata sa HIV infekcijom i njihov uticaj na terapijski ishod i preživljavanje, metabolički sindrom kod pacijenata sa HIV/AIDS-om, kardiovaskularni rizik kod pacijenata sa HIV/AIDS

prof. dr. Aleksandar Jovović

Profesor Univerziteta u Beogradu, Mašinski fakultet na Odseku za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine. Član je Akademskog odbora čovek i životna sredina SANU.

Osnivač je Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom, SeSWA i član nacionalnog saveta. Član je naučnog saveta Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine u više saziva i tehničkih komisija za procene uticaja na svim nivoima. Učesnik i rukovodilac velikog broja generalnih, idejnih i glavnih projekata, kao i nacionalnih strateških dokumenata, propisa i studija iz oblasti zaštite životne sredine, enegetike i održivog razvoja.

Oblasti: Procesna tehnika, sušare, visokotemperaturski procesi, emisija zagađujućih komponenata iz industrijskih i energetskih postrojenja, energetska efikasnost u industrijskim i energetskim postrojenjima, upravljanje otpadom: termički tretman otpada i kontrola emisije

Izučavani problemi: Emisije zagađujućih komponenata u vazduh, nastajanje i izvori emisije POPs hemikalija, posebno dioksina i furana, raspodela zagađujućih komponenata u atmosferi, termički tretman otpada

Milorad Bjeletić

izvršni direktor Beogradske otvorene škole

Milorad Bjeletić je izvršni direktor Beogradske otvorene škole (BOŠ) od 1997. godine (www.bos.rs). BOŠ je jedna od vodećih organizacija građanskog društva u Srbiji, bavi se obrazovanjem nosilaca društvenih promena, razvojem ljudskih resursa, istraživanjem i razvojem javnih politika. Pravnik, usavršavao se na dužim i kraćim studijskim boravcima u Norveškoj, SAD, Velikoj Britaniji i više drugih zemalja. Pored svakodnevnih rukovodilačkih poslova, u BOŠu koordinira veliki broj projekata, među najznačajnijima su projekti u oblastima jačanja kapaciteta građanskog društva i javne uprave u procesu pristupanja Evropskoj uniji, zatim projekte razvoja javnih politika i projekti koji se bave zapošljivošću mladih.

Poseduje veliko iskustvo u proceni predloga projekata i distribuciji razvojne pomoći organizacijama civilnog društva i drugim nosiocima promena. Kao član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo Srbije (2002-2007) i predsednik pododbora za obrazovanje i mlade (2003-2007) učestvovao u donošenju odluka kojima su podržavani projekti koji su se bavili različitim društvenim pitanjima. Od 2005 angažovan kao savetnik na programima stipendija i podrške studentskim projektima, koji se iz sredstava kompanije Filip Moris izvode u Nišu, u prvoj fazi u organizaciji Instituta za međunarodno obrazovanja (SAD, Budimpešta), a zatim Centra za razvoj liderstva. Član saveta programa Studentske inicijative Fondacije za otvoreno društvo iz Londona (2009-2014), u tom svojstvu učestvovao u odlučivanje o projektima koji su za temu imali reformu obrazovanja u regionu Jugoistočne Evrope, Ukrajine i Gruzije.

Od 1998. godine, predavač na više desetina seminara i obrazovnih programa u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji iz oblasti razvoja građanskog društva, upravljanja u organizacijama, upravljanja projektima za društvene promene, odlučivanja i pregovaranja. Učesnik na velikom broju međunarodnih konferencija, uredio nekoliko publikacija iz oblasti razvoja građanskog društva i evropskih integracija