20
nov

#PokreniNauku 2020 – Dobitnici grantova

 

Petim po redu #PokreniNauku konkursom probali smo da odgovorimo na sve veće izazove sa kojima se naše društvo suočava, a u oblasti javnog zdravlja. Rezultati polovine nagrađenih naučnih istraživanja će naći svoju primenu u medicini. Neki će biti od izuzetnog značaja za ljude obolele od različitih tipova tumora, dok će drugi odgovoriti na izazove aktuelne pandemije Covid-19. Pored toga, naši ovogodišnji dobitnici će rezultatima svojih istraživanja probati da utiču na smanjenje štetnih uticaja iz okruženja, pre svega kroz razvijanje alternativnih biopesticida smanjenog rizika i dizajniranje visoko-senzitivnih senzora za pesticide u vodi, dok će neki od nagrađenih projekata doprineti poboljšanju života ljudi kroz formulaciju dijetetskih suplemenata baziranih na probioticima i prirodnim bioaktivnim komponentama.

Komisija u sastavu prof. dr Gordana Matić, prof. dr Miroslava Nikolić, prof. dr Zoran Vujčić i dr Edita Grego donela je jednoglasnu odluku da fond od 6 miliona dinara ove godine podeli ravnomerno na 10 naučnih timova koji broje ukupno 43 istraživača iz 6 naučnih institucija, a dobitnici su:

  1. Bogdan Jovanović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Sintetička letalnost izazvana mitohondrijskim stresom i inaktivacijom kinaze HRI

Članovi tima: Nevena Kotarac, Suzana Matijašević

Projekat otkriva značaj novootkrivene veze između mitohondrija, HRI kinaze i tioredoksin sistema za preživljavanje ćelija u uslovima oksidativnog stresa, odnosno poremećene redoks homeostaze. Projekat će pružiti veoma korisne informacije za zdravstvo i farmaciju, jer su inhibitori tioredoksin reduktaze u fazi kliničkih ispitivanja i potrebna je bolja karakterizacije njihove biološke aktivnosti. Dugoročno, rezultati ovog projekta mogu da budu korisni u medicini, a za ljude obolele od karcinoma od neprocenjivog značaja.

  1. Aleksandar Pavić, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu

Fish For Therapeutics – univerzalna in vivo platforma za biomedicinska istraživanja i otkrivanje novih terapeutika

Članovi tima: Sanja Jeremić, Nataša Radaković, Milena Radunović, Biljana Glišić

Istraživanja na projektu obezbediće otkrivanje novih terapeutika na modelu infekcije oralnog skvamoznog karcinoma sa Candidom albicans u zebra ribici kao avataru.  Upotreba ovog modela u prehrambenoj biotehnologiji omogući će ispitivanje i pronalazak novih manje štetnih aditiva, koji bi se primenjivali umesto postojećih (široko prisutnih u namirnicima) povezanih sa nastankom oralnog skvamoznog karcinoma i pratećom kandidijazom.

  1. Branko Tomić, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu

Ispitivanje moguće primene direktnih inhibitora trombina u terapiji malignog tumora debelog creva čoveka

Članovi tima: Maja Gvozdenov, Srđan Bošković, Marija Cumbo

Cilj ovog projekta je da proširi primenu antikoagulantnih lekova i na lešenje tumora što je poznato kao prenamena ili repurposing. Rezultati ovog istraživanja će pomoći u pronalaženju novih pristupa u lečenju tumora, kao i prevenciji pratećih trombotičkih događaja, koji su jedna od glavnih komplikacija u toku lečenja pacijenata. Antikoagulantna terapija obolelih od tumora se primenjuje tek nakon pojave kliničke manifestacije poremećaja koagulacije, što može biti odlučujući faktor u preživljavanju obolelih. Primena ove terapije pre pojave tromboza, a u cilju lečenja tumora, može dovesti do efikasnijeg lečenja i smanjenja smrtnosti usled tumora debelog creva (moguće i drugih tumora) i njegovih komplikacija.

  1. Nikola Kotur, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu

Nutrigenetika i status vitamina D, cinka i selena u srpskoj populaciji: da li smo spremni za COVID-19?

Članovi tima: Biljana Stanković, Kristel Klaasseen Ljubičić, Anita Skakić, Vladimir Gašić, Milica Zeković

Projekat će pokazati da li je opšta populacija ljudi u Srbiji deficijentna ili insuficijentna za vitamin D, cink i selen, kao i da li nutritivne i uopšte životne navike u Srbiji u interakciji sa individualnim genetičkim profilom, omogućavaju adekvatan unos i status ovih imunomodulatornih nutrijenata. Preventivnom suplementacijom i adekvatnim unosom pomenutih nutrijenata, mogli bi se preduprediti i teži oblici COVID-19. Stoga bi rana intervencija koja podrazumeva održavanje optimalnih nutritivnih i životnih navika mogla da omogući opštoj populaciji ne samo da ublaži kliničku sliku pri infekciji sa SARS-CoV-2, već i da spreči ili odloži razvoj određenih hroničnih bolesti u daljem toku života. 

  1. Ivan Nikolić, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Razvoj jedinstvenih DNK markera za monitoring biokontrolnog soja Bacillus amyloliquefaciens SS-12.6 sa ciljem uspostavljanja koncepta evaluacije efikasnosti in vivo

Članovi tima: Olja Stanojević, Tamara Pavlović

Projekat se bavi razvijanjem koncepta za ispitivanje primene biokontrolnog agensa B. amyloliquefaciens SS-12.6, u cilju fromulacije bezbednog i efikasnog biopesticida. Konceptom selekcije biokontrolnih agenasa i brzim skriningom njihove aktivnosti, direktno se smanjuje negativan uticaj na zdravlje proizvođača šećerne repe, sezonske radnike i okolno stanovništvo koje se nalazi u blizini komercijalnih zasada. S obzirom na to da se prirodni resursi eksploatišu od strane celokupnog stanovništva, indirektno se rezultati ovog projekta odražavaju na svakog pojedinca i celokupni sistem javnog zdravlja.

  1. Maja Pantović Stefanović, Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije

COVID-19 i mentalno zdravlje: istraživanje kompleksne bio-psiho-socijalne povezanosti kao put ka praktičnim rešenjima

Članovi tima: Milica Velimirović Bogosavljević, Marija Mitrović Vončina, Bojana Dunjić Kostić

Cilj ovog projekta je da se u različitim fazama pandemije COVID-19 opišu karakteristike i korelati mentalnog funkcionisanja u opštoj populaciji (psihijatrijski simptomi, socijalno funkcionisanje, strategije suočavanja sa stresom i regulacije emocija, otpornost, različiti aspekti ponašanja i iskustava od značaja za prethodno postojeće rizike po mentalo zdravlje), kao i u populaciji osoba koje su pre pandemije imale dijagnostikovan mentalni poremećaj (pacijenti na psihijatrijskom lečenju). U grupi psihijatrijskih pacijenata, osim navedenih varijabli, cilj je da se ispitaju i biološki faktori – imunski medijatori (Ne/Ly, Mo/Ly, PLT/Ly, CRP) sa ispitivanim psihološkim korelatima, neuromolekularnim korelatima (BDNF, NCAM), kao i sa zaštitnim ponašanjem i stepenom izloženosti virusu SARS-CoV-2, u različitim fazama pandemije (a u odnosu na postojeće podatke pre pandemije).

  1. Sanja Milošević Govedarović, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Univerzitet u Beogradu

Elektrohemijski senzori za detekciju tragova pesticida u void

Članovi tima: Tijana Pantić, Anđela Mitrović, Jelena Rmuš

Cilj ovog projekta je dobijanje novih kompozitnih materijala na bazi prirodnih glina koji imaju elektro-katalitička svojstva, sa ciljem da se od njih izrade (kao krajnji proizvodi) specifični senzori za detekciju polutanata iz grupe pesticida, lekova i industrijskih tekstilnih boja. Ovakav prenosivi uređaj je neophodan kako veterinarskim inspektorima tako i svima u sistemu zaštite bilja (od proizvođača do inspektora) kako bi krajnji proizvod koji stiže do potrošača, bio „zdrava jabuka“ sa smanjenim dozama pesticida i fungicida.

  1. Miroslav Dinić, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu

Molekularni mehanizmi delovanja egzopolisaharid-produkujućih laktobacila na usporavanje starenja na modelu Caenorhabditis elegans

Članovi tima: Jelena Đokić, Svetlana Soković Bajić, Dušan Radojević, Emilija Brdarić

Glavni cilj projekta je da se alternativnim pristupom prevenira nastanak bolesti u starijoj populaciji i omogući takozvano „zdravo starenje“. Projekat će se baviti selektovanjem kandidata laktobacila sa potencijalom da produži životni vek domaćina koji se kasnije mogu koristiti u ishrani ljudi i time preventivno delovati na razvoj patoloških stanja tokom starenja ili za ublažavanje simptoma postojećih bolesti. Uzimajući u obzir dugu istoriju bezbedne upotrebe laktobacila u ishrani ljudi, odabir kandidata sa jasno definisanim probiotičkim efektima biće od velikog značaja za formulaciju dijetetskih suplemenata i formulacija inovativnih probiotičkih i starter kultura za proizvodnju funkcionalne hrane sa ciljem prevencije različitih oboljenja u širokoj populaciji.

  1. Aleksandra Cvetanović, Tehnološki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Prirodom do boljeg imuniteta – enkapsulacija biljnih ekstrakata i beta-glukana na bazi prirodnih hidro-gelova za povećanje imuniteta

Članovi tima: Miloš Radosavljević, Branimir Pavlić, Mirjana Petronijević, Alena Stupar, Milana Rošul

Projektom je predviđen razvoj inovativnog proizvoda koji za cilj ima jačanje imunskog sistema ljudi. I aktivne materije i pomoćne supstance koje ulaze u sastav proizvoda su u potpunosti zasnovane na prirodnim komponentama. Dobijanje prirodnih bioaktivnih komponenata (koje će u proizvodu imati ulogu farmakološki aktivnih komponenata), kao i biorazgradivih (jestivih) hidrogelova (koji će imati ulogu pomoćne supstance) izvodiće se primenom “zelenih“ tehnika koje koriste rastvarače najnovije generacije. Na ovaj način apsolutno se izbegava upotreba organskih (često toksičnih) rastvarača, te je proizvodnja preparata u potpunosti u skladu sa zahtevima zaštite i unapređenja zdravlja.

  1. Mirko Đorđević, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu

Građanska nauka u službi razvoja metode biokontrole kao alternative upotrebi pesticida

Članovi tima: Uroš Savković, Sanja Budečević

Projekat je fokusiran na razvoj metode biokontrole kao alternative upotrebi pesticida koji imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi. Predložena metoda biokontrole se zasniva na fenomenu „trojanske“ ženke koja svojim potomcima prenosi mitohondrijsku DNK sa određenim mutacijama koje specifično smanjuju reproduktivnu sposobnost muškog potomstva. U cilju prikupljanja materijala za genetičke analize projektom se predviđa angažovanje građana što je poznato kao građanska nauka (engl. citizen science). Angažovanjem u naučnom istraživanju građani se upoznaju sa metodologijom naučnog rada čime se podiže nivo naučne pismenosti i ostvaruje dvosmerna razmena informacija i potreba između nenaučne publike i akademske zajednice. Dodatno, učestvovanjem u naučnom procesu građani mogu tražiti odgovore na pitanja od značaja za lokalnu zajednicu (npr. kvalitet vazduha ili vode), njihovo zdravlje i uticati na rad kreatora politika.

Share
0 comment